Evandjelje po Jovanu je samo jedno od cetiri evandjelja koja se nalaze u Novom zavjetu.

Pored Mateja, Marka i Luke, Jovan je takodje zelio da opise Isusov zivot iz svog ugla.

Njegovo evandjelje je po mnogo cemu drugacije.

Neki kazu da je najljepse...

Zeljeli smo da vam ga pruzimo na ovaj nacin, jer citajuci ga mozete upoznati Isusa koji vas voli.

Ipak predlazemo da nabavite citavo Sveto Pismo ili makar Novi zavjet.

Mozemo da vam posaljemo Novi zavjet (u prevodu Emilijana Carnica ili Savremeni srpski prevod) besplatno, a cijelo Sveto Pismo (u prevodu Vuka Karadzica i Djure Danicica) po cijeni od 12 DEM.

Javite nam se...



(Carnicev prev.)
1
1 U pocetku bese Rec Bozija, i ta Rec bese u Boga, i Bog bese Rec.
2 Ova bese u pocetku u Boga.
3 Sve je kroz nju postalo, i nista, sto je postalo, nije postalo bez nje.
4 U njoj bese zivot, i zivot bese svetlost za ljude.
5 I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.
6 Pojavi se covek, poslan od Boga, po imenu Jovan;
7 ovaj dodje za svedocanstvo, da posvedoci za svetlost, da svi poveruju kroz njega.
8 On ne bese svetlost, nego je trebalo da posvedoci za svetlost.
9 Istinita svetlost, koja osvetljava svakog coveka, dolazase na svet.
10 Na svetu bese, i svet kroz njega posta, i svet ga ne pozna.
11 Svojima je dosao, i njegovi ga ne primise.
12 A svima, koji ga primise, dade moc da postanu deca Bozija, – onima sto veruju u njegovo ime,
13 koji se ne rodise od krvi, ni od volje tela, ni od muzevljeve volje – nego od Boga.
14 I Rec se ovaploti i stanova medju nama, i gledasmo njenu slavu, slavu kao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine.
15 Jovan svedoci za njega i vice: ovaj je za koga rekoh: koji za mnom dolazi postoji pre mene, jer pre mene bese.
16 Iz njegove punoce svi mi primismo, i to blagodat za blagodat.
17 Jer zakon je dan preko Mojsija, a blagodat i istina dodje kroz Isusa Hrista.
18 Boga niko nikad nije video: jedinorodni Bog, koji je u Ocevom krilu, on ga objavi.
19 Ovo je Jovanovo svedocanstvo, kada Judeji iz Jerusalima poslase k njemu svestenike i levite da ga zapitaju: ko si ti?
20 I prizna i ne porece, te ispovedi: ja nisam Hristos.
21 Tada ga zapitase: sta dakle? jesi li ti Ilija? On rece: nisam. Jesi li prorok? i odgovori: ne.
22 Onda mu rekose: ko si? - da mozemo odgovoriti onima koji su nas poslali; sta kazes za sebe?
23 Rece: "Ja sam glas onoga sto vice u pustinji: poravnite put Gospodnji", kao sto rece prorok Isaija.
24 I poslanici behu od fariseja.
25 Oni ga upitase i rekose mu: zasto onda krstavas, kad nisi Hristos, ni Ilija, ni prorok?
26 Jovan im odgovori: ja krstavam vodom; medju vama stoji onaj koga vi ne znate,
27 koji za mnom dolazi, kome ja nisam dostojan da odresim remen na njegovoj obuci.
28 Ovo se dogodilo u Vitaniji, s one strane Jordana, gde je Jovan krstavao.
29 Sutradan vide Isusa kako dolazi k njemu i rece: evo jagnje Bozije koje uklanja greh sveta.
30 Ovo je onaj za koga rekoh: za mnom dolazi covek koji je pre mene postao, jer bese pre mene. 31 I ja ga nisam znao, ali da bi se on pokazao Izrailju, zato sam dosao i krstavam vodom.
32 I posvedoci Jovan govoreci: video sam Duha kako silazi kao golub sa neba, i osta na njemu.
33 I ja ga nisam znao, nego onaj sto me posla da krstim vodom, on mi rece: na koga vidis da silazi Duh i ostaje na njemu, taj krstava Duhom Svetim.
34 I ja sam video i svedocio da je to Sin Boziji.
35 Sutradan opet stajase Jovan i dvojica od njegovih ucenika,
36 i kad pogleda na Isusa koji je prolazio, rece: gle, jagnje Bozije.
37 I cuse ga dvojica ucenika kako govori pa pododjose za Isusom.
38 A Isus se obazre i videvsi ih da idu za njim, rece im: sta trazite? A oni mu rekose: ravi, sto prevedeno znaci:
ucitelju, gde stanujes?
39 Rece im: dodjite pa cete videti. Tada dodjose i videse gde boravi, te ostase kod njega onaj dan; bese
oko desetoga casa.
40 Andreja, brat Simona Petra, bese jedan od one dvojice sto su culi od Jovana i posli za Isusom.
41 Ovaj nadje prvo svoga brata Simona i rece mu: nasli smo Mesiju, sto prevedeno znaci: Hrista.
42 Dovede ga Isusu. Isus ga pogleda i rece: ti si Simon sin Jovanov, tebe ce nazvati Kifa, sto znaci Petar.
43 Sutradan htede da izidje u Galileju, i nadje Filipa. I rece mu Isus: hajde za mnom.
44 A Filip bese iz Vitsaide, iz grada Andrejina i Petrova.
45 Filip nadje Natanaila i rece mu: nasli smo onoga za koga pisahu Mojsije u zakonu i proroci, Isusa sina Josifova iz Nazareta.
46 I rece mu Natanail: moze li iz Nazareta da bude nesto dobro? Rece mu Filip: dodji i vidi.
47 Isus vide Natanaila kako ide k njemu i rece za njega: gle, zaista je Izrailjac u kome nema lukavstva.
48 Rece mu Natanail: odakle me poznajes? Isus odgovori i rece mu: pre no sto te Filip pozva, videh te kad si bio pod smokvom.
49 Odgovori mu Natanail: ravi, ti si Sin Boziji, ti si car Izrailjev.
50 Odgovori Isus i rece mu: verujes li zato sto sam ti rekao da te videh pod smokvom? Videces i vece od ovoga.
51 I rece mu: zaista, zaista, kazem vam, videcete otvoreno nebo i andjele Bozije kako se penju i silaze na Sina covecijeg.
2
1 A trecega dana bese svadba u Kani galilejskoj, i majka Isusova bese onde.
2 Pozvase na svadbu i Isusa i njegove ucenike.
3 I kad je nestalo vina, rece Isusova majka njemu: nemaju vina.
4 Isus joj pak rece: sta ja imam s tobom zeno? jos nije dosao moj cas.
5 Majka njegova rece slugama: sto god vam kaze, ucinite.
6 A onde bese sest kamenih sudova po propisu judejskog ciscenja, koji su zahvatali po dva ili tri metrita.
7 Rece im Isus: napunite sudove vodom. I napunise ih do vrha.
8 Tada im rece: zahvatite sad i nosite trpezaru. I odnese.
9 A kad trpezar okusi vodu koja je postala vino – i nije znao otkuda je, a sluge koje su zahvatile znale su – pozva trpezar mladozenju
10 i rece mu: svaki covek iznosi prvo dobro vino, a kad se opiju – onda slabije; ti si cuvao dobro vino do sada.
11 Ovo ucini Isus u Kani galilejskoj kao pocetak cuda i objavi svoju slavu, te ucenici njegovi poverovase u njega.
12 Posle toga sidje u Kafarnaum, on, i majka njegova, i braca, i ucenici njegovi, pa ostase onde nekoliko dana.
13 I bese blizu Pasha judejska, te ode Isus gore u Jerusalim.
14 I nadje prodavce volova, ovaca, golubova i menjace novca kako sede u hramu.
15 Tada nacini bic od uzica i izagna sve ih hrama, i ovce i volove, menjacima prosu novce i ispretura stolove,
16 a onima sto prodavahu golubove rece: nosite to odavde, ne cinite od doma Oca moga kucu trgovacku.
17 Setise se njegovi ucenici da je napisano: "Revnost za tvoj dom pojesce me".
18 Tada prozborise Judeji i rekose mu: kojim znakom nam dokazujes sto to cinis?
19 Odgovori Isus i rece im: srusite ovaj hram, pa cu ga za tri dana podici.
20 Onda rekose Judeji: za cetrdeset i sest godina sagradjen je ovaj hram, a ti ces ga podici za tri dana?
21 No on je govorio o hramu svoga tela.
22 Kada je pak vaskrsao iz mrtvih, setise se njegovi ucenici da je to rekao, pa poverovase Pismu i reci koju je Isus izgovorio.
23 A kada je bio u Jerusalimu o prazniku Pashe, mnogi poverovase u njegovo ime, gledajuci njegova cuda koja je cinio.
24 Sam Isus nije im se poveravao, zato sto je on sve poznavao,
25 i nije imao potrebe da ko svedoci za coveka; jer je sam znao sta bese u coveku.
3
1 A bese medju farisejima covek po imenu Nikodim, staresina judejski;
2 ovaj dodje Isusu nocu i rece mu: ravi, znamo da si ti kao ucitelj dosao od Boga; jer niko ne moze da cini
ova cuda koja ti cinis ako Bog nije s njim.
3 Odgovori Isus i rece mu: zaista, zaista, kazem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne moze videti carstva Bozija.
4 Rece mu Nikodim: kako moze covek da se rodi kad je star? Zar moze po drugi put da udje u utrobu svoje majke i da se rodi?
5 Odgovori Isus: zaista, zaista, kazem ti, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moze uci u carstvo Bozije.
6 Sto je rodjeno od tela – telo je, a sto je rodjeno od Duha – duh je.
7 Nemoj da se cudis sto ti rekoh: treba da se rodite odozgo.
8 Vetar duva gde hoce i fijuk njegov cujes, ali ne znas odakle dolazi i kuda ide. Tako je sa svakim koji je rodjen od Duha.
9 Odgovori Nikodim i rece mu: kako moze to biti?
10 Isus odgovori i rece mu: ti si izrailjski ucitelj i ne znas to?
11 Zaista, zaista, kazem ti da govorimo ono sto znamo, i svedocimo sto smo videli, ipak ne primate nasega svedocanstva.
12 Ne verujete kad sam vam govorio o zemaljskim stvarima, kako cete verovati ako vam kazem o nebeskim?
13 I niko se nije popeo na nebo – sem onoga sto je sisao sa neba, Sin coveciji.
14 I kao sto Mojsije podise zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin coveciji,
15 da svaki – ko veruje – ima u njemu zivot vecni.
16 Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki – ko veruje u njega – ne propadne, nego da ima vecni zivot.
17 Bog, naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom.
18 Ko veruje u njega – tome se ne sudi; a ko ne veruje – vec je osudjen, sto nije verovao u ime jedinorodnoga Sina Bozijeg.
19 A ovo je sud: svetlost je dosla na svet, a ljudi zavolese mrak vise nego svetlost, jer dela njihova behu zla.
20 Svaki, naime, koji rdjavo radi, mrzi svetlost i ne ide na svetlost, da se ne obelodane njegova dela;
21 a ko cini istinu ide na svetlost, da se pokazu njegova dela – da su u Bogu ucinjena.
22 Posle toga dodje Isus sa svojim ucenicima u Judeju, onde je boravio s njima i krstavao.
23 A i Jovan je krstavao u Enonu kraj Salima, jer je tamo bilo mnogo vode – i ljudi su dolazili i krstavali se;
24 Jovan jos ne bese bacen u tamnicu.
25 Tada nasta raspra izmedju Jovanovih ucenika i jednog Judejina oko ociscenja.
26 I dodjose Jovanu i rekose mu: ravi, onaj sto bese s tobom s one strane Jordana, za koga si ti svedocio, vidi, on
krstava, i svi idu k njemu.
27 Odgovori Jovan i rece: ne moze covek nista uzeti, ako mu nije dano sa neba.
28 Vi ste mi sami svedoci da sam rekao: ja nisam Hristos, nego sam poslan ispred njega.
29 Ko ima mladu mladozenja je; a mladozenjin prijatelj, koji stoji i slusa ga, veoma se raduje sto cuje mladozenjin
glas. Ova moja radost se, dakle, ispunila.
30 On treba da raste, a ja da se umanjujem.
31 Koji dolazi odozgo nad svima je, koji je sa zemlje, zemaljski je i govori zemaljski. Koji dolazi sa neba nad svima je;
32 svedoci ono sto je video i cuo, i niko ne prima njegova svedocanstva.
33 Ko je primio njegovo svedocanstvo potvrdio je da je Bog istinit.
34 Jer onaj koga je Bog poslao govori Bozije reci; Bog, zaista, ne daje Duha na meru.
35 Otac ljubi Sina i sve je dao njemu u ruku.
36 Ko veruje u Sina ima vecni zivot; a ko je neposlusan Sinu nece videti zivota, nego gnev Boziji ostaje na njemu.
4
1 Kad, dakle Gospod sazna da su fariseji culi kako Isus stice vise ucenika i krstava nego Jovan,
2 – premda Isus sam nije krstavao, nego njegovi ucenici, –
3 ostavi Judeju i ode opet u Galileju.
4 A trebalo je da prodje kroz Samariju.
5 Tako dodje u samarijski grad zvani Sihar, nedaleko od zemljista koje je Jakov dao svome sinu Josifu;
6 onde bese bunar Jakovljev. Isus tada, umoran od puta, sedjase tako na bunaru; bilo je oko sestoga casa.
7 Dodje jedna zena iz Samarije da zahvati vode. Rece joj Isus: daj mi da pijem.
8 Ucenici njegovi pak behu otisli u grad da kupe hrane.
9 Samarjanka mu rece: kako to ti – kao Judejin – trazis od mene, Samarjanke, da pijes? Judeji se, naime, nisu mesali
sa Samarjanima.
10 Odgovori Isus i rece joj: kad bi znala dar Boziji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, zamolila bi ga i on bi ti
dao vodu zivu.
11 Rece mu zena: Gospode, nemas ni cime da zahvatis, a bunar je dubok; otkuda ti, dakle, ziva voda?
12 Zar si ti veci od oca nasega Jakova, koji nam je dao ovaj bunar i pio iz njega sam, i sinovi njegovi, i stoka njegova?
13 Odgovori Isus i rece joj: svaki ko pije od ove vode – opet ce ozedneti.
14 A ko pije od vode koju cu mu ja dati – nece ozedneti doveka, nego ce voda koju cu mu ja dati postati u njemu izvor vode koja uvire u vecni zivot.
15 Rece mu zena: Gospode, daj mi tu vodu, da ne zednim i ne dolazim ovamo da zahvatam vodu.
16 Rece joj: idi, pozovi svoga muza i dodji ovamo.
17 Odgovori zena i rece mu: nemam muza. Rece joj Isus: dobro si kazala da nemas muza;
18 jer si imala pet muzeva, i koga sad imas nije ti muz: to si istinito rekla.
19 Rece mu zena: Gospode, uvidjam da si prorok.
20 Nasi ocevi su se molili Bogu na ovoj gori, i vi kazete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti.
21 Rece joj Isus: veruj mi, zeno, da ide cas kada se necete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu.
22 Vi se molite onome sto ne znate, mi se molimo onome sto znamo, jer spasenje dolazi od Judeja.
23 Nego ide cas i vec je tu kada ce se pravi bogomoljci moliti Ocu u duhu i istini; jer Bog zeli takve bogomoljce.
24 Bog je duh, i koji mu se mole treba da se mole u duhu i istini.
25 Rece mu zena: znam da ce doci Mesija, koji se zove Hristos, kada on dodje, obavestice nas o svemu.
26 Rece joj Isus: ja sam – koji govorim s tobom.
27 Uto dodjose njegovi ucenici i cudjahu se sto je govorio sa zenom, ali ni jedan ne rece: sta trazis, ili, sto govoris s njom?
28 Tada zena ostavi svoj krcag i ode u grad, pa rece ljudima:
29 dodjite, vidite coveka koji mi rece sve sto sam ucinila; da nije to Hristos?
30 Izidjose iz grada i dolazahu k njemu.
31 U medjuvremenu su ga ucenici molili govoreci: ravi, jedi.
32 No on im rece: ja treba da jedem jedno jelo koje vi ne znate.
33 Tada ucenici govorahu medju sobom: da mu nije ko doneo da jede?
34 Rece im Isus: moje jelo je u tome da izvrsim volju onoga koji me je poslao i da svrsim njegovo delo.
35 Ne kazete li vi: jos cetiri meseca pa dolazi zetva? Eto, kazem vam, podignite svoje oci i pogledajte njive kako
se zute za zetvu.
36 Vec zetelac prima platu i skuplja rod za vecni zivot, da se sejac i zetelac raduju zajedno.
37 Jer je u ovome istinita rec: jedan seje, a drugi zanje.
38 Ja vas poslah da zanjete ono za sta se vi niste trudili. Drugi su se trudili, a vi ste usli u njihov trud.
39 A mnogi Samarjani iz onoga grada poverovase u njega zbog reci ove zene, koja je svedocila da joj je Isus rekao sve sto je ucinila.
40 A kad dodjose k njemu Samarjani, moljahu ga da ostane kod njih; i osta onde dva dana.
41 I jos vise ih je poverovalo zbog njegove reci,
42 a zeni govorahu: sad ne verujemo zbog tvog kazivanja; sami smo, naime, slusali i znamo da je ovaj covek zaista Spasitelj sveta.
43 Posle ta dva dana ode odande u Galileju.
44 Jer je sam Isus posvedocio da prorok u svom zavicaju nema postovanja.
45 Kada, dakle, dodje u Galileju, primise ga Galilejci koji su videli sve sto je ucinio u Jerusalimu o prazniku; jer su
i sami dosli na praznik.
46 I dodje opet u Kanu galilejsku, gde je pretvorio vodu u vino. A bese neki kraljevski cinovnik ciji je sin bolovao u Kafarnaumu.
47 Ovaj, cuvsi da je Isus dosao iz Judeje u Galileju, ode k njemu i moljase ga da sidje i da mu izleci sina; jer bese na samrti.
48 Tada mu rece Isus: ako ne vidite znakova i cuda, necete da poverujete.
49 Rece mu kraljevski cinovnik: Gospode, sidji dok nije umrlo moje dete.
50 Rece mu Isus: idi, tvoj sin zivi. Covek poverova reci koju mu rece Isus i ode.
51 No jos na putu sretose ga sluge javljajuci da je njegovo dete u zivotu.
52 On se raspitivase od njih za cas kada je poslo na bolje; rekose mu da ga je juce, u sedmom casu, pustila groznica.
53 Tada je razumeo otac da je to bilo u onaj cas kada mu je Isus rekao: zivi tvoj sin; i poverova on i sav dom njegov.
54 Ovo pak drugo cudo ucini Isus kada dodje iz Judeje u Galileju.
5
1 Posle toga bese judejski praznik i Isus ode gore u Jerusalim.
2 A u Jerusalimu, kod Ovcijih vrata, ima jedna banja sa pet tremova, koja se jevrejski zove Vitezda.
3 U njima je lezalo mnostvo bolesnika, slepih, hromih, susicavih, koji su cekali da se voda zatalasa.
4 Jer je andjeo silazio u odredjeno vreme u banju i zatalasavao vodu, i ko je prvi usao – posto se voda zatalasa – bivao je zdrav, ma od koje bolesti da je patio.
5 Bese onde jedan covek koji je od svoje bolesti bolovao trideset i osam godina.
6 Videvsi Isus ovoga kako lezi i saznavsi da vec dugo boluje, rece mu: hoces li da ozdravis?
7 Odgovori mu bolesnik: Gospode, nemam coveka da me spusti u banju kad se voda zatalasa; dok ja dodjem, drugi sidje pre mene.
8 Rece mu Isus: ustani, podigni svoj krevet i hodaj.
9 I odmah ozdravi taj covek, uze svoj krevet i hodase.
10 A taj dan bese subota. Stoga Judeji govorahu izlecenom coveku: subota je i ne smes poneti krevet.
11 No on im odgovori: onaj koji me izleci rece mi: podigni svoj krevet i hodaj.
12 Tada ga zapitase: ko je taj covek koji ti je rekao: uzmi i hodaj?
13 A izleceni nije znao ko je to bio; jer se Isus uklonio, posto je bilo mnogo sveta na tom mestu.
14 Posle toga nadje ga Isus u hramu i rece mu: vidis, ozdravio si; ne gresi vise da te ne snadje sto gore.
15 Ode covek i rece Judejima da ga je Isus izlecio.
16 I zato su Judeji gonili Isusa, sto je to cinio u subotu.
17 A Isus im odgovori: Otac moj stalno radi, pa radim i ja.
18 Zbog toga su opet Judeji jos vise trazili da ga ubiju, ne samo sto je razresavao subotu, nego sto je i Boga nazivao svojim Ocem, izjednacujuci se s Bogom.
19 Isus pak u odgovoru rece njima: zaista, zaista, kazem vam, ne moze Sin da cini nista sam od sebe, ako ne vidi sta Otac cini; jer ono sto cini Otac, to isto tako cini i Sin.
20 Otac, naime, voli Sina i pokazuje mu sve sto sam cini, i pokazace mu dela veca od ovih, da se vi cudite.
21 Jer kao sto Otac vaskrsava mrtve i ozivljava, tako i Sin ozivljava one koje hoce.
22 Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu,
23 da svi postuju Sina kao sto postuju Oca. Ko ne postuje Sina – ne postuje ni Oca koji ga je poslao.
24 Zaista, zaista, kazem vam: ko slusa moju rec i veruje onome oji me je poslao, ima vecni zivot i ne dolazi pred sud, nego je presao iz smrti u zivot.
25 Zaista, zaista, kazem vam da ide cas – i vec je nastao – kada ce mrtvi slusati glas Sina Bozija, i koji ga cuju – zivece.
26 Jer kao sto Otac ima u sebi zivot, tako je dao i Sinu da ima zivot u sebi.
27 Dao mu je i vlast da sudi – sto je Sin coveciji.
28 Ne cudite se ovome jer ide cas u koji ce svi koji su u grobovima cuti njegov glas,
29 pa ce vaskrsnuti za zivot oni koji su cinili dobro, a zlocinci ce vaskrsnuti za sud.
30 Ja ne mogu da cinim nista sam od sebe; kako slusam – sudim, i moj sud je pravedan, jer ne trazim svoje volje, nego volju onoga koji me je poslao.
31 Ako ja svedocim za sebe, moje svedocanstvo nije istinito;
32 drugi svedoci za mene i znam da je istinito svedocanstvo kojim svedoci za mene.
33 Vi ste poslali ljude Jovanu i on je svedocio za istinu;
34 no ja ne uzimam svedocanstva od coveka, nego govorim ovo da se vi spasete.
35 Jovan bese svetilo koje je gorelo i svetlelo, a vi ste hteli da se zamalo radujete u njegovoj svetlosti.
36 Ja pak imam svedocanstvo vece od Jovanova: dela, koja mi je dao Otac da ih svrsim, bas ta dela koja cinim, svedoce za mene – da me je Otac poslao.
37 I Otac koji me je poslao, sam je svedocio za mene. Niti ste glasa njegova ikad culi, niti pojavu njegovu videli,
38 te rec njegova ne stanuje u vama, zato sto ne verujete onome koga je on poslao.
39 Istrazujete Pisma, jer smatrate da u njima imate vecni zivot; i ona svedoce za mene;
40 i necete da dodjete k meni – da imate zivot.
41 Od ljudi slave ne primam,
42 sta vise, upoznao sam vas da nemate u sebi ljubavi prema Bogu.
43 Ja sam dosao u ime svoga Oca, i ne primate me. Ako drugi dodje u svoje ime, njega cete primiti.
44 Kako mozete da verujete, kad primate slavu jedan od drugoga, a slave od jedinoga Boga ne trazite?
45 Ne mislite da cu vas ja tuziti Ocu; ima ko vas optuzuje, Mojsije, u koga ste se uzdali.
46 Jer da ste verovali Mojsiju, verovali biste i meni; jer je on o meni pisao.
47 Ako pak njegovim pismima ne verujete, kako cete verovati mojim recima.
6
1 Posle toga ode Isus preko mora Galilejskog, Tiverijadskog.
2 A za njim je isao mnogi narod, jer su gledali cuda koja je cinio na bolesnicima.
3 Isus se pope na goru i sedjase onde sa svojim ucenicima.
4 A bese blizu Pasha, judejski praznik.
5 Tada Isus podize oci i vide da mnogi narod dolazi k njemu, te rece Filipu: odakle cemo kupiti hleba, da se ovi nahrane?
6 Ovo je pak rekao kusajuci ga; jer je sam znao sta ce ciniti.
7 Odgovori mu Filip: za dve stotine dinara hleba njima nije dovoljno – da svaki nesto malo dobije.
8 Rece mu jedan od njegovih ucenika, Andreja, brat Simona Petra:
9 ima ovde jedan decak, koji ima pet jecmenih hlebova i dve ribe, ali sta je to na toliko njih?
10 A Isus rece: posadite ljude. Bilo je, naime, mnogo trave na tom mestu. Tako se posadi oko pet hiljada ljudi.
11 Isus tada uze hlebove, zahvali Bogu i razdeli onima koji su polegali, isto tako i od riba koliko su hteli.
12 A kada se nasitise, rece svojim ucenicima: skupite preostalo komadje, da nista ne propadne.
13 Skupise, dakle, i napunise dvanaest kotarica komadja od pet jecmenih hlebova – sto pretece onima koji su jeli.
14 ljudi pak videvsi cudo koje ucini, rekose: ovo je zaista prorok koji treba da dodje na svet.
15 No Isus, saznavsi da nameravaju da dodju i da ga odvuku, da bi ga proglasili carem, povuce se opet samosam u goru.
16 A kad bi vece, sidjose njegovi ucenici na more,
17 pa usavsi u camac, plovljahu preko mora u Kafarnaum. Mrak se vec bio spustio, a Isus jos nije dosao k njima,
18 dok se more uzburkalo od silnoga vetra.
19 Posto su plovili oko dvadeset i pet ili trideset stadija, opazise Isusa kako ide po moru i priblizava se camcu, pa se uplasise.
20 No on im rece: ja sam, ne plasite se.
21 Oni htedose da ga uzmu u camac, i odmah se camac stvori na obali prema kojoj su isli.
22 Sutradan narod, koji je stajao preko mora, vide da onde nije bilo drugog camca sem jednoga, i da Isus nije usao u camac sa svojim ucenicima, nego su sami njegovi ucenici otisli.
23 Dodjose iz Tiverijade drugi camci – blizu mesta gde su jeli hleb, kada je Gospod zahvalio Bogu.
24 I kada narod vide da onde nema Isusa ni njegovih ucenika, udjose i sami u camce, te dodjose u Kafarnaum trazeci Isusa.
25 A kada ga nadjose na drugoj strani mora, rekose mu: ravi, kako si se nasao ovde?
26 Odgovori im Isus i rece: zaista, zaista, kazem vam, trazite me ne zato sto ste videli cudne znake, nego sto ste jeli od onih hlebova i nasitili se.
27 Sticite ne propadljivo jelo, nego jelo koje ostaje za vecni zivot, koje ce vam Sin coveciji dati, jer je njega potvrdio Bog Otac.
28 Tada mu rekose: sta da radimo da bismo cinili dela Bozija?
29 Odgovori Isus i rece im: ovo je delo Bozije, da verujete u onoga koga je on poslao.
30 Oni mu pak rekose: kakav cudan znak cinis, da vidimo i da ti poverujemo? Sta ti radis?
31 Nasi oci su jeli manu u pustinji, kao sto je napisano: "Hleb sa neba dade im da jedu".
32 Rece im Isus: zaista, zaista, kazem vam, nije vam Mojsije dao hleb sa neba nego vam moj Otac daje istiniti hleb sa neba.
33 Jer Boziji hleb je onaj sto silazi sa neba i daje zivot svetu.
34 Tada mu rekose: Gospode, daj nam svagda taj hleb.
35 Rece im Isus: ja sam hleb zivota; ko meni dolazi nece ogladneti, i ko veruje u mene nece ozedniti nikada.
36 Ali vam rekoh: iako ste me videli – ne verujete.
37 Sve sto mi daje Otac doci ce k meni, i onoga koji ide k meni necu izbaciti,
38 jer nisam sisao sa neba da cinim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao.
39 A ovo je volja onoga koji me je poslao: da ne izgubim nista od onoga sto mi je dao, nego da to vaskrsnem u poslednji dan.
40 Jer je to volja moga Oca, da svaki koji gleda Sina – i veruje u njega – ima zivot vecni, te da ga ja vaskrsnem u poslednji dan.
41 Judeji su gundjali protiv njega, zato sto je rekao: ja sam hleb koji je sisao sa neba,
42 i govorahu: nije li to Isus sin Josifov, cijeg oca i majku znamo? Kako sad kaze da je sisao sa neba?
43 Odgovori Isus i rece im: ne gundjajte medju sobom.
44 Niko ne moze da dodje k meni, ako ga ne privuce Otac koji me je poslao, i ja cu ga vaskrsnuti u poslednji dan.
45 U prorocima je napisano: "I bice svi od Boga nauceni". Svaki – ko je cuo od Oca i naucio – dolazi k meni.
46 Ne da je ko video Oca, sem onoga koji je od Boga, taj je video Oca.
47 Zaista, zaista, kazem vam, ko veruje ima vecni zivot.
48 Ja sam hleb zivota.
49 Ocevi vasi jedose manu u pustinji i umrese.
50 Ovo je hleb koji silazi sa neba, da se od njega jede i ne umre.
51 Ja sam zivi hleb koji je sisao sa neba. Ako ko jede od ovoga hleba, zivece doveka; i hleb, koji cu ja dati, jeste telo moje – za zivot sveta.
52 A Judeji se prepirahu medju sobom govoreci: kako on moze da nam da svoje telo da jedemo?
53 Tada im Isus rece: zaista, zaista, kazem vam, ako ne jedete tela Sina covecijeg i ne pijete krvi njegove, nemate zivota u sebi.
54 Ko jede moje telo i pije moju krv – ima zivot vecni, i ja cu ga vaskrsnuti u poslednji dan.
55 Jer moje telo je pravo jelo, i moja krv je pravo pice.
56 Ko jede moje telo i pije moju krv – ostaje u meni i ja u njemu.
57 Kao sto je mene poslao zivi Otac, i ja zivim zato sto zivi Otac, tako ce i onaj koji mene jede ziveti kroz mene.
58 To je hleb koji je sisao sa neba. Ne kao sto su ocevi jeli i umrli; ko jede ovaj hleb zivece doveka.
59 Ovo je rekao kada je ucio u Kafarnaumu u sinagogi.
60 Cuvsi to mnogi od njegovih ucenika rekose: tvrda je ovo beseda; ko moze da je slusa?
61 Posto je Isus znao u sebi da njegovi ucenici gundjaju zbog toga, rece im: ovo vas sablaznjava?
62 A ako vidite Sina covecijeg kako ide gore – tamo gde je pre bio?
63 Duh je ono sto ozivljava a telo nista ne pomaze. Reci koje sam vam ja rekao, duh su i zivot su.
64 Nego ima medju vama nekih koji ne veruju. Znao je, naime, Isus od pocetka koji ne veruju i ko ce ga izdati.
65 I rece: zato sam vam rekao da niko ne moze doci k meni ako mu nije dano od Oca.
66 Od tada mnogi od njihovih ucenika odose natrag i nisu vise isli s njim.
67 A Isus rece Dvanaestorici: da necete i vi da idete?
68 Odgovori mu Simon Petar: Gospode, kome da idemo? Ti imas reci vecnoga zivota;
69 mi smo uvereni i saznali smo da si ti svetac Boziji.
70 Odgovori im Isus: zar nisam ja izabrao vas, Dvanaestoricu? i – jedan od vas je djavo.
71 A rekao je za Judu sina Simona Iskariotskog; jer je ovaj nameravao da ga izda, on, jedan od Dvanaestorice.
7
1 Posle toga isao je Isus po Galileji; po Judeji, naime, nije hteo da ide, zato sto su Judejci trazili da ga ubiju.
2 A bese blizu judejski praznik senica.
3 Tada mu rekose njegova braca: premesti se odavde i idi u Judeju, da i tvoji ucenici vide tvoja dela koja cinis;
4 jer niko ne radi nista tajno, kad sam zeli da bude poznat. Ako sve ovo cinis, objavi se svetu.
5 Jer ni njegova braca nisu verovala u njega.
6 Stoga im rece Isus: moje vreme jos nije doslo, a vase vreme je uvek spremno.
7 Ne moze svet da mrzi vas, mene mrzi, zato sto ja svedocim za njega – da su njegova dela zla.
8 Vi idite gore na praznik; ja ne idem na ovaj praznik, jer se moje vreme jos nije navrsilo.
9 Ovo im rece i osta u Galileji.
10 A kada njegova braca odose na praznik, tada ode i sam, ne javno, nego tajno.
11 No Judeji su ga trazili o prazniku i govorahu: gde je on?
12 I u narodu se mnogo govorilo o njemu; jedni govorahu da je dobar, a drugi govorahu: ne, nego zavodi narod.
13 Niko, medjutim, nije slobodno govorio o njemu zbog straha od Judeja.
14 A kad je vec bila polovina praznika, ode Isus gore u hram i ucase.
15 Judeji se pak cudjahu govoreci: kako ovaj zna pisma – kad nije izucio?
16 Tada im Isus odgovori i rece: moja nauka nije moja, nego onoga koji me je poslao.
17 Ako ko hoce da cini njegovu volju, znace da li je ova nauka od Boga, ili ja govorim sam od sebe.
18 Ko govori sam od sebe – trazi svoju slavu; a ko trazi slavu onoga koji ga je poslao, taj je istinit, i u njemu nema nepravde.
19 Nije li vam Mojsije dao zakon? i – niko od vas ne izvrsava zakon. Sto trazite da me ubijete?
20 Odgovori narod: u tebi je demon; ko hoce da te ubije?
21 Odgovori Isus i rece im: jedno delo ucinih i svi se divite.
22 Stoga vam je Mojsije dao obrezanje, ne kao da je ono od Mojsija, nego od otaca, te vi u subotu obrezujete coveka.
23 Ako se covek obrezuje u subotu – da se ne razresi Mojsijev zakon – zasto se ljutite na mene sto sam u subotu izlecio celoga coveka?
24 Ne sudite po spoljnim znacima, nego sudite pravedno.
25 Tada rekose neki od Jerusalimljana: nije li to covek koga traze da ubiju?
26 I, gle, slobodno govori i nista mu ne kazu. Da nisu staresine zaista uvidele da je on Hristos?
27 Nego, ovoga znamo odakle je; a kada Hristos dodje, niko nece znati odakle je.
28 Isus pak povika u hramu uceci i govoreci: i mene znate, a znate i odakle sam; nisam dosao sam od sebe, nego je istinit onaj koji me je poslao, koga vi ne znate.
29 Ja ga znam, jer sam od njega i on me je poslao.
30 Tada su gledali da ga uhvate, ali niko nije stavio ruku na njega, jer jos ne bese dosao njegov cas.
31 Ali iz naroda mnogi poverovase u njega i govorahu: hoce li Hristos, kad dodje, ciniti vise cuda no sto
ovaj ucini?
32 Cuse fariseji da narod govori to o njemu, pa poslase prvosvestenici i fariseji sluge da ga uhvate.
33 Na to Isus rece: jos malo vremena sam s vama, pa idem onome koji me je poslao.
34 Trazicete me i necete me naci, i gde sam ja – vi ne mozete doci.
35 Tada Judeji rekose medju sobom: kuda ovaj namerava da ide, da ga mi necemo naci? Da ne misli da ide onima sto su rasejani medju mnogoboscima i da uci mnogobosce?
36 Sta znaci ova rec, koju je izgovorio: trazicete me i necete naci, i: gde sam ja – vi ne mozete doci.
37 A poslednjeg, velikog dana praznika stajao je Isus i vikao govoreci: ako je ko zedan, neka dodje k meni i neka pije.
38 Ko veruje u mene – kao sto rece Pismo – iz njegova tela ce poteci reke zive vode.
39 Ovo je pak rekao za Duha, koga su imali da prime oni sto veruju u njega; jer Duh jos ne bese sisao posto Isus jos nije bio proslavljen.
40 A neki iz naroda, koji su culi ove reci, govorahu: ovo je zaista prorok.
41 Drugi govorahu: ovo je Hristos. Treci pak govorahu: zar ce Hristos doci iz Galileje?
42 Zar ne rece Pismo da ce Hristos doci iz Davidova potomstva, i to iz Vitlejema, sela gde David bese?
43 Tako nasta podvojenost u narodu zbog njega;
44 neki od njih su cak hteli da ga uhvate, ali niko ne stavi ruke na njega.
45 Tada dodjose sluge prvosvestenicima i farisejima, i ovi im rekose: zasto ga ne dovedoste?
46 Sluge odgovorise: nikad niko nije govorio tako kako govori ovaj covek.
47 Fariseji im pak odgovorise: da niste i vi zavedeni?
48 Da li je ko od staresina ili fariseja poverovao u njega?
49 Nego, proklet je ovaj narod, koji ne zna zakona.
50 Nikodim, koji je Isusu ranije prisao, a koji je njima pripadao, rece im:
51 zar nas zakon sudi coveku, ako ga prethodno ne saslusa i ne dozna sta cini?
52 Odgovorise i rekose mu: da nisi i ti iz Galileje? Ispitaj i vidi da prorok ne dolazi iz Galileje.
53 I odose svaki svojoj kuci.
8
1 Isus ode na Maslinsku goru.
2 A ujutro dodje opet u hram, i sav je narod dolazio k njemu, a on sede i ucase ih.
3 Tada knjizevnici i fariseji dovedose jednu zenu, uhvacenu u preljubi, pa je postavise u sredinu
4 i rekose mu: ucitelju, ova zena je uhvacena bas kad je cinila preljubu.
5 A Mojsije nam je u zakonu naredio da takve zene kamenjem ubijamo; sta ti kazes na to?
6 Ovo pak rekose kusajuci ga, da bi imali za sta da ga optuze. No Isus se saze dole i pisase prstom po zemlji.
7 Ali kako su ga i dalje pitali, ispravi se i rece im: ko je od vas bezgresan – neka prvi baci kamen na nju.
8 I opet se saze te pisase po zemlji.
9 A oni cuvsi to izlazahu jedan po jedan, pocevsi od najstarijih do poslednjih; tako osta sam Isus i zena stojeci
na sredini.
10 Isus se tada ispravi i rece joj: zeno, gde su? Nijedan te ne osudi?
11 Ona rece: niko, Gospode. Na to joj Isus rece: ne osudjujem te ni ja; idi i od sada vise ne gresi.
12 Opet prozbori dalje Isus govoreci: ja sam svetlost sveta, ko ide za mnom, nece hoditi po tami, nego ce imati zivotnu svetlost.
13 Fariseji pak rekose: ti svedocis sam za sebe; nije istinito tvoje svedocanstvo.
14 Odgovori Isus i rece im: i ako svedocim za sebe samoga, moje svedocanstvo je istinito, jer znam odakle sam dosao i kuda idem; a vi ne znate odakle dolazim niti kuda idem.
15 Vi sudite po spoljasnosti, ja ne sudim nikome.
16 Ako ja i sudim, moj sud je istinit, jer nisam sam, nego – ja i Otac koji me je poslao.
17 I u vasem zakonu stoji napisano da je istinito svedocanstvo dvojice ljudi.
18 Ja svedocim za sebe, a svedoci za mene i Otac koji me je poslao.
19 Tada mu rekose: gde je tvoj otac? Odgovori Isus: ne znate ni mene ni moga Oca, kad biste znali mene, znali biste i moga Oca.
20 Ove reci je izgovorio kod riznice kad je ucio u hramu; niko ga ne uhvati, jer jos ne bese dosao njegov cas.
21 Tada im opet rece: ja odlazim i trazicete me, i umrecete u svom grehu; kuda ja odlazim – vi ne mozete
doci.
22 Na to Judeji rekose: da nece da se ubije kad kaze: kud ja odlazim – vi ne mozete doci?
23 Rece im jos: vi poticete odozdo, ja sam odozgo; vi ste od ovoga sveta, ja nisam od ovoga sveta.
24 Dobro vam rekoh da cete umreti u svojim gresima; ako, naime, ne poverujete da sam to ja, umrecete u svojim gresima.
25 Tada mu rekose: ko si ti? Rece im Isus: sto vam uopste i govorim?
26 Imam mnogo da govorim o vama i da sudim; ali je istinit onaj koji me je poslao, i ja govorim svetu ono sto sam cuo od njega.
27 Nisu shvatili da im je govorio o Ocu.
28 Zato im rece Isus: kada podignete Sina covecijeg, tada cete saznati da sam to ja i da nista ne cinim sam od sebe, nego govorim ono sto me je naucio Otac.
29 I sa mnom je onaj koji me je poslao; nije me ostavio sama, jer ja svagda cinim ono sto je njemu ugodno.
30 Kada je ovo govorio, mnogi poverovase u njega.
31 Stoga rece Isus Judejima koji su mu poverovali: ako vi ostanete u mojoj nauci, onda ste zaista moji ucenici,
32 i saznacete istinu, i istina ce vas osloboditi.
33 Odgovorise mu: mi smo Avraamovo potomstvo i nikad nikome nismo robovali; kako ti govoris: bicete slobodni?
34 Odgovori im Isus: zaista, zaista, kazem vam, da je svaki – ko gresi – rob greha.
35 A rob ne ostaje u kuci doveka; sin ostaje doveka.
36 Ako vas, dakle, Sin oslobodi, bicete stvarno slobodni.
37 Znam da ste Avraamovo potomstvo; ali trazite da me ubijete zato sto moja rec nema mesta u vama.
38 Ja govorim ono sto sam video kod svoga Oca; cinite i vi sto ste culi od vasega oca.
39 Odgovorise i rekose mu: Avraam je nas otac. Isus im rece: ako ste Avraamova deca, cinite Avraamova dela.
40 Vi, medjutim, sada trazite da ubijete mene, coveka koji vam je kazao istinu koju je cuo od Boga. Avraam tako sta nije ucinio.
41 Vi cinite dela svoga oca. Rekose mu: mi nismo rodjeni iz bluda, jednog oca imamo – Boga.
42 Rece im Isus: kad bi Bog bio vas otac, voleli biste mene, jer sam ja od Boga izisao i dosao; i nisam sam od sebe dosao, nego me je on poslao.
43 Zasto ne razumete moga govora? Zato sto ne mozete da slusate moju rec.
44 Vi poticete od oca djavola i hocete da cinite zelje svoga oca. On je bio ubica ljudski od pocetka, i u istini se nije ucvrstio, jer u njemu nema istine. Kada govori laz, od svoga govori, posto je laza i otac lazi.
45 Meni ne verujete sto vam govorim istinu.
46 Ko me od vas prekoreva za greh? Ako govorim istinu, zasto mi vi ne verujete?
47 Ko je od Boga slusa reci Bozije; zato vi ne slusate sto niste od Boga.
48 Odgovorise Judeji i rekose mu: ne govorimo li mi lepo da si ti Samarjanin i da je demon u tebi?
49 Odgovori Isus: nemam ja demona, nego postujem svoga Oca, a vi me prezirete.
50 Ja ne trazim svoje slave, ima ko trazi i sudi.
51 Zaista, zaista, kazem vam, ako ko odrzi moju rec, nece videti smrti doveka.
52 Rekose mu Judeji: sad smo saznali da je demon u tebi. Avraam je umro, a i proroci, ti pak kazes: ako ko sacuva moju rec, nece okusiti smrti doveka.
53 Da nisi ti veci od oca nasega Avraama – koji je umro? I proroci pomrese; za koga se ti sam izdajes?
54 Odgovori Isus: ako ja proslavljam samoga sebe, nistavna je moja slava; mene proslavlja moj Otac, za koga vi govorite da je vas Bog,
55 i – vi ga niste upoznali, a ja ga poznajem. I kad bih rekao da ga ne znam, bio bih laza kao i vi; nego, znam ga i drzim njegovu rec.
56 Avraam, otac vas, likovao je sto ce videti moj dan, i – video je i obradovao se.
57 Na to mu rekose Judeji: nemas jos pedeset godina, a video si Avraama?
58 Rece im Isus: zaista, zaista, kazem vam: ja postojim pre no sto se Avraam rodio.
59 Tada podigose kamenje da bace na njega; ali se Isus sakri i izidje iz hrama.
9
1 I vide u prolazu coveka slepa od rodjenja.
2 I zapitase ga njegovi ucenici: ravi, ko je zgresio, on, ili njegovi roditelji pa se slep rodio?
3 Odgovori Isus: nije zgresio ni on ni njegovi roditelji, nego treba da se pokazu na njemu dela Bozija.
4 Mi treba da cinimo dela onoga koji me je poslao – dok je dan; doci ce noc kada niko ne moze da radi.
5 Dok sam na svetu, ja sam svetlost sveta.
6 Rekavsi to pljunu na zemlju, nacini kal od pljuvacke, te pomaza kalom njegove oci,
7 pa mu rece: idi, umij se u Siloamskoj banji; sto prevedeno znaci: poslan. On ode i umi se, te dodje gledajuci.
8 A susedi i oni koji su ga ranije gledali kao prosjaka govorahu: zar to nije onaj sto je sedeo i prosio?
9 Jedni govorahu da je to on; drugi govorahu: ne, nego lici na njega. On je govorio: ja sam.
10 Tada mu rekose: kako ti se otvorise oci?
11 On odgovori: covek, koji se zove Isus, nacini kal, pa pomaza moje oci i rece mi: idi u Siloamsku banju i umij se; ja odoh, umih se i progledah.
12 Rekose mu: gde je on? Rece: ne znam.
13 Odvedose nekadasnjeg slepca farisejima.
14 A bese subota onaj dan kada Isus nacini kal i otvori njegove oci.
15 Tada ga opet pitahu i fariseji kako je progledao. No on im rece: on je stavio kal na moje oci, ja se umih i – vidim.
16 Tada rekose neki od fariseja: ovaj covek nije od Boga, jer ne svetkuje subote. Drugi govorahu: kako moze gresan covek da cini takva cuda? I dodje do podvojenosti medju njima.
17 Tada opet rekose slepome: sta ti kazes za onoga sto ti otvori oci? A on rece: prorok je.
18 Judeji, naime, nisu poverovali da je on bio slep i da je progledao, dok ne pozvase roditelje onoga sto je progledao,
19 i zapitase ih govoreci: je li ovo vas sin za koga vi kazete da se rodio slep? Kako sada vidi?
20 njegovi roditelji pak odgovorise i rekose: znamo da je ovo nas sin i da se slep rodio;
21 a kako sad vidi – ne znamo, ili, ko mu otvori oci – mi ne znamo. Zapitajte njega, odrastao je, neka govori sam za sebe.
22 Ovo rekose njegovi roditelji, jer se bojahu Judeja; vec su se, naime, Judeji bili slozili da se iskljuci od sinagoge ako ko Isusa prizna za Hrista.
23 Zbog toga rekose njegovi roditelji da je odrastao, njega pitajte.
24 Tada po drugi put pozvase coveka koji je bio slep i rekose mu: podaj slavu Bogu; mi znamo da je ovaj covek gresan.
25 Na to im on odgovori: da li je gresan – ne znam; jedno znam, da sam bio slep, a sada vidim.
26 Tada mu opet rekose: sta ti je uradio? Kako ti je otvorio oci?
27 Odgovori im: vec sam vam rekao i niste saslusali; sta hocete ponovo da cujete? Da necete i vi da postanete njegovi ucenici?
28 Izgrdise ga i rekose: ti si njegov ucenik, a mi smo Mojsijevi ucenici.
29 Mi znamo da je Bog govorio Mojsiju; a ovoga ne znamo odakle je.
30 Odgovori covek i rece im; to je bas cudnovato, sto vi ne znate odakle je, a moje oci je otvorio.
31 Poznato nam je da Bog ne slusa gresnike, nego, ako je ko pobozan i vrsi njegovu volju, toga uslisi.
32 Otkako je sveta i veka nije se culo da je ko otvorio oci rodjenome slepcu;
33 kad on ne bi bio od Boga, ne bi mogao nista da cini.
34 Odgovorise i rekose mu: ti si se sav rodio u gresima, i ti nas ucis? I isterase ga napolje.
35 Isus cu da su ga izbacili napolje, nadje ga i rece mu: verujes li ti u Sina covecijeg?
36 Odgovori on i rece: a ko je, Gospode, da verujem u njega?
37 Rece mu Isus: video si ga, koji govori s tobom – on je.
38 A on rece: verujem, Gospode; i pade nicice pred njim.
39 Tada rece Isus: ja sam dosao na ovaj svet za sud, da vide koji ne vide i da postanu slepi oni koji vide.
40 Neki od fariseja, koji su bili s njim, cuse to i rekose mu: da nismo i mi slepi?
41 Rece im Isus: kad biste bili slepi, ne biste imali greha, ali sad kazete: vidimo; vas greh ostaje.
10
1 Zaista, zaista, kazem vam, ko ne ulazi u ovciji tor na vrata, nego prelazi s druge strane, taj je lopov i razbojnik.
2 A ko ulazi na vrata pastir je ovcama.
3 Ovome vratar otvara, i ovce slusaju njegov glas, i svoje ovce zove po imenu i izvodi ih.
4 Kada sve svoje ovce istera, ide pred njima i ovce idu za njim, jer znaju njegov glas.
5 Za tudjinom nece ici, nego ce bezati od njega, jer ne poznaju glasa tudjinaca.
6 Isus im kaza ovu pricu, ali oni nisu razumeli sta im je govorio.
7 Rece im opet Isus: zaista, zaista, kazem vam, ja sam vrata za ovce.
8 Svi koji su dosli pre mene – lopovi su i razbojnici; ali ih ovce ne poslusase.
9 Ja sam vrata; ako ko udje kroz mene, bice spasen, ulazice i izlazice, i pasu ce nalaziti.
10 Lopov dolazi samo da ukrade, zakolje i upropasti; ja sam dosao da imaju zivot i da ga imaju u izobilju.
11 Ja sam dobri pastir. Dobri pastir polaze svoj zivot za ovce.
12 Najamnik, koji nije pastir, kome ovce ne pripadaju, gleda vuka kako dolazi, te ostavlja ovce i bezi, a vuk ih grabi i raspudi,
13 jer je najamnik i ne mari za ovce.
14 Ja sam dobri pastir, i znam svoje i moje ovce poznaju mene.
15 Kao sto Otac poznaje mene i ja poznajem Oca, i polazem svoj zivot za ovce.
16 Imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; i njih treba da dovedem pa ce slusati moj glas i bice jedno stado, jedan pastir.
17 Otac me ljubi zato sto ja polazem svoj zivot, da ga opet uzmem.
18 Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polazem. Imam moc da ga polozim, a mogu da ga opet uzmem, – ovaj nalog sam primio od svog Oca.
19 Zbog ovih reci opet dodje do podvojenosti medju Judejima.
20 Mnogi od njih govorahu: demon je u njemu i mahnita; sto ga slusate?
21 Drugi govorahu: to nisu reci besomucnog coveka; zar moze demon da otvori oci slepih.
22 U Jerusalimu se tada slavio praznik osvecenja hrama; bese zima.
23 A Isus je hodao u hramu po Solomonovom tremu.
24 Judeji ga tako opkolise i rekose mu: dokle ces nam muciti dusu? Ako si ti Hristos, kazi nam slobodno.
25 Isus im odgovori: rekoh vam, pa ne verujete; dela koja ja cinim u ime svoga Oca svedoce za mene.
26 Ali vi ne verujete, zato sto ne pripadate mojim ovcama.
27 Moje ovce slusaju moj glas, i ja ih poznajem, te idu za mnom.
28 Dajem im vecni zivot, pa nece nikada propasti, niti ce ih ko oteti iz moje ruke.
29 Moj Otac – koji mi dade – veci je od svih, i niko ne moze da otima iz ruke moga Oca.
30 Ja i Otac jedno smo.
31 Judeji ponovo donese kamenje, da ga kamenjem ubiju.
32 Isus im odgovori: pokazao sam vam mnoga dobra dela od Oca; za koje od tih dela bacate kamenje na mene?
33 Odgovorise mu Judeji: za dobro delo te ne zasipamo kamenjem, nego zbog hule na Boga, sto se ti – kao covek – gradis Bogom.
34 Odgovori im Isus: zar ne stoji napisano u vasem zakonu: "Ja rekoh: bogovi ste"?
35 Kada one naziva bogovima, na koje se odnosi rec Bozija – a Pismo se ne moze razresiti –
36 zasto vi kazete da huli na Boga onaj koga je Otac posvetio i poslao na svet, – sto sam rekao: ja sam Sin Boziji?
37 Ako ne cinim dela svoga Oca, ne verujete mi.
38 A ako ih cinim, verujte delima, ako meni ne verujete, da saznate i poznajete da je Otac u meni i ja u Ocu.
39 Tada su opet trazili da ga uhvate, ali im izmace iz ruku.
40 I ode opet preko Jordana na mesto gde je Jovan prvo krstavao, te osta onde.
41 I mnogi dodjose k njemu i govorahu: Jovan, doduse, nije ucinio ni jednoga cuda, ali je bilo istinito sve sto je
Jovan rekao za ovoga.
42 I mnogi poverovase onde u njega.
11
1 Bese i jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije, iz sela Marije i njene sestre Marte.
2 A Marija, ciji brat bese bolestan, bila je ta koja je pomazala Gospoda mirom i ubrisala njegove noge svojom kosom.
3 I sestre mu porucise: Gospode, vidi, bolestan je onaj koga ti volis.
4 A kad Isus cu, rece: ova bolest nije na smrt nego na slavu Boziju, da se njom proslavi Sin Boziji.
5 A Isus je voleo Martu, i njenu sestru, i Lazara.
6 Pa kada cu da je on bolestan, osta tada jos dva dana u mestu gde je bio.
7 Posle toga rece ucenicima: hajdemo opet u Judeju.
8 Rekose mu ucenici: ravi, sad su Judeji trazili da te ubiju kamenjem, i opet ides onamo?
9 Odgovori Isus: zar nema dan dvanaest casova? Ako neko ide po danu, ne spotice se, jer gleda svetlost ovoga sveta;
10 a ako ko ide po noci, spotice se, zato sto u njemu nema svetlosti.
11 Ovo rece i posle toga im produzi: nas prijatelj Lazar je zaspao; nego, idem da ga probudim.
12 Tada mu rekose ucenici: Gospode, ako je zaspao, ozdravice.
13 No Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni pomislise da govori o pocinku sna.
14 Tada im Isus rece otvoreno: Lazar je umro,
15 i radujem se zbog vas, sto nisam bio onde, – da poverujete; nego, hajdemo do njega.
16 Na to Toma, zvani blizanac, rece ostalim ucenicima: hajdemo i mi, da pomremo s njim.
17 Isus pak dodje i nadje ga kako je vec cetiri dana u grobu.
18 A Vitanija je bila blizu Jerusalima, oko petnaest stadija daleko.
19 I mnogi Judeji behu dosli Marti i Mariji da ih tese za (njihovim) bratom.
20 Cim je Marta cula da Isus dolazi, izidje mu u susret; a Marija je sedela kod kuce.
21 Tada Marta rece Isusu: Gospode, da si bio ovde, ne bi umro moj brat.
22 I sad znam da ce ti Bog dati, ako ma sta zamolis od Boga.
23 Rece joj Isus: vaskrsnuce tvoj brat.
24 Marta mu rece: znam da ce vaskrsnuti prilikom vaskrsenja u poslednji dan.
25 Rece joj Isus: ja sam vaskrsenje i zivot; ko veruje u mene – zivece – ako i umre.
26 I svaki, koji zivi i veruje u mene, nece umreti doveka: verujes li to?
27 Rece mu: da, Gospode; ja sam uverena da si ti Hristos, Sin Boziji, koji treba da dodje na svet.
28 Rekavsi to ona ode i pozva Mariju, svoju sestru, pa joj rece tajno: Ucitelj je tu i zove te.
29 A kad ona to cu, usta brzo i ode k njemu;
30 Isus, naime, jos ne bese dosao u selo, nego je jos bio na onom mestu gde ga je srela Marta.
31 Judeji pak, koji su bili s njom u kuci i tesili je, videvsi da je Marija brzo ustala i izisla, podjose za njom misleci da ona ide na grob da tamo place.
32 A kad Marija dodje na mesto gde je bio Isus, videvsi ga pade pred njegove noge, govoreci mu: Gospode, da si bio ovde, ne bi umro moj brat.
33 Kada je Isus video kako ona place, i kako placu Judeji koji su dosli s njom, uzbudi se jako u dusi, uzruja se
34 i rece: gde ste ga stavili? Rekose mu: Gospode, dodji i vidi.
35 Isusu udarise suze.
36 Tada rekose Judeji: gle, kako ga je voleo.
37 A neki od njih rekose: zar nije mogao ovaj, koji je otvorio oci slepome, da ucini da i ovaj ne umre?
38 Na to se Isus opet jako uzbudi u sebi i dodje na grob; a to bese pecina i kamen je bio navaljen na nju.
39 Isus rece: podignite kamen. Rece mu Marta, pokojnikova sestra: Gospode, vec zaudara; jer je cetvrti dan u grobu.
40 Rece joj Isus: zar ti ne rekoh da ces videti slavu Boziju – ako poverujes.
41 Tada podigose kamen. A Isus podize oci gore i rece: Oce, hvala ti sto si me uslisio.
42 Ja sam znao da me uvek slusas; ali ovo rekoh zbog naroda koji ovde stoji, da poveruju da si me ti poslao.
43 Rekavsi to povika veoma glasno: Lazare, izidji napolje.
44 Izidje mrtvac, obavijen zavojima po rukama i nogama, a lice mu je bilo povezano ubrusom. Rece im Isus: razvite ga i pustite ga da ide.
45 Tako mnogi od Judeja, koji su dosli Mariji i videli sta je ucinio, poverovase u njega;
46 a neki od njih odose farisejima i rekose im sta je Isus ucinio.
47 Tada prvosvestenici i fariseji sazvase sinedrion i govorahu: sta cemo ciniti, jer ovaj covek cini mnoge cudne znake?
48 Ako ga tako ostavimo, svi ce verovati u njega, pa ce doci Rimljani i uzece nam sveto mesto i narod.
49 A jedan od njih, Kajafa, koji je bio prvosvestenik one godine, rece im: vi ne znate nista,
50 i ne pomisljate da je za vas bolje da jedan covek umre za narod, i da sav narod ne propadne.
51 A ovo nije rekao sam od sebe, nego je kao prvosvestenik one godine prorekao da ce Isus umreti za narod,
52 i ne samo za narod, nego i da skupi ujedno rasejanu decu Boziju.
53 Tako se posle onoga dana dogovorise da ga ubiju.
54 Stoga Isus nije vise javno isao medju Judejima, nego ode odande u kraj blizu pustinje u grad po imenu Efrem, i onde je boravio sa ucenicima.
55 A bese blizu judejska Pasha, pa mnogi iz unutrasnjosti odose gore u Jerusalim pre Pashe, da se ociste.
56 Trazili su Isusa i stojeci u hramu govorahu medju sobom: sta vi mislite? Zar nece doci na praznik?
57 A prvosvestenici i fariseji behu izdali naredbu da javi – ako ko sazna gde je, da ga uhvate.
12
1 Sest dana pre Pashe dodje Isus u Vitaniju, gde je bio Lazar koga je Isus vaskrsao iz mrtvih.
2 Onde mu priredise veceru, i Marta je sluzila, a Lazar je bio jedan od onih koji su s njim lezali za trpezom.
3 Tada Marija uze litru pravog, skupocenog nardova mira, pomaza Isusove noge, te mu otr noge svojom kosom; i kuca se napuni mirisom od mira.
4 A Juda Iskariotski, jedan od njegovih ucenika, koji je nameravao da ga izda, rece:
5 zasto se ovo miro nije prodalo za tri stotine dinara i to dalo siromasima?
6 Ali ovo rece ne zato sto se brinuo za siromahe, nego sto je bio lopov, kod njega je bila blagajna, te je uzimao sto se u nju stavljalo.
7 No Isus rece: pusti je, neka sacuva to za dan moga pogreba.
8 Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda.
9 Tako doznase mnogi Judeji da je onde, pa dodjose ne samo radi Isusa, nego i da vide Lazara koga je vaskrsao ih mrtvih.
10 Prvosvestenici pak odlucise da ubiju i Lazara,
11 jer su mnogi Judeji odlazili zbog njega i verovali u Isusa.
12 Sutradan mnogi narod, koji je dosao na praznik, cuvsi da Isus dolazi u Jerusalim,
13 uze grane od palmi, pa mu izidje u susret i vikase: "Osana, neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, i to – car Izrailjev".
14 A Isus nadje magare, te sede na njega, kao sto je napisano:
15 "Ne boj se, kceri Siona; evo ide tvoj car sedeci na magaretu".
16 Ovo njegovi ucenici prvo nisu razumeli, ali kad se Isus proslavio, tada se setise da je to bilo napisano za njega i da su mu to ucinili.
17 A narod – koji je bio uz njega – svedocio je da je on pozvao Lazara iz groba i vaskrsao iz mrtvih.
18 Zbog toga mu je narod i izasao u susret, jer su culi da je on ucinio to cudo.
19 Fariseji pak rekose medju sobom: vidite da nista ne mozete; eto, svet ode za njim.
20 A medju onima sto su isli gore da se pomole Bogu o prazniku behu i neki Grci.
21 Ovi pridjose Filipu koji je bio iz Vitsaide galilejske, te ga moljahu govoreci: gospodine, zelimo da vidimo Isusa.
22 Filip ode i rece Andreji: zatim Andreja i Filip odose i rekose Isusu.
23 A Isus im odgovori: dosao je cas da se proslavi Sin coveciji.
24 Zaista, zaista, kazem vam, ako psenicno zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; a ako umre, donosi mnogo roda.
25 Ko voli svoj zivot – upropascuje ga, a ko mrzi svoj zivot na ovom svetu – sacuvace ga za vecni zivot.
26 Ako ko meni sluzi – neka ide za mnom, i gde sam ja, onde ce biti i moj sluzitelj; ako ko meni sluzi, njega ce postovati Otac.
27 Moja dusa je sad uznemirena, i sta da kazem? Oce, izbavi me od ovoga casa; ne, zbog ovoga sam dosao do ovoga casa.
28 Oce, proslavi svoje ime. Tada dodje glas sa neba: proslavio sam i opet cu proslaviti.
29 A narod, koji je stajao i cuo, rece: grom je zagrmeo; drugi rekose: andjeo mu je govorio.
30 Isus odgovori i rece: ovaj glas se nije cuo radi mene, nego radi vas.
31 SAd je sud ovome svetu. Sad ce vladar ovoga sveta biti izbacen napolje;
32 a ja cu – kad budem podignut sa zemlje – privuci sve k sebi.
33 Ovo je pak rekao da pokaze kakvom ce smrcu umreti.
34 Tada mu narod odgovori: mi smo culi iz zakona da Hristos ostaje doveka, kako ti kazes da treba podici Sina covecijeg? Ko je taj Sin coveciji?
35 Na to im Isus rece: jos malo vremena je svetlost medju vama. Hodajte dok imate svetlosti, da vas mrak ne obuzme; ko ide po mraku, ne zna kud ide.
36 Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti. Isus to rece, pa ode i sakri se od njih.
37 Iako je tolika cuda ucinio pred njima, nisu verovali u njega,
38 da se ispuni rec proroka Isaije, koju je izrekao: "Gospode, ko je poverovao nasoj propovedi? I kome se otkri ruka Gospodnja?"
39 Zato nisu mogli da veruju sto je jos Isaija rekao:
40 "Zaslepio im je oci, i okamenio je njihova srca, da ne vide ocima, i ne razumeju srcem, i ne obrate se – i ne izlecim
ih".
41 Ovo rece Isaija, zato sto je video njegovu slavu i govorio o njemu.
42 Ipak su mnogi od staresina poverovali u njega, ali zbog fariseja nisu javno ispovedali, da ih ne bi iskljucili iz sinagoge;
43 jer su vise voleli ljudsku slavu, nego li slavu Boziju.
44 A Isus uzviknu i rece: ko veruje u mene, ne veruje u mene, nego u onoga koji me je poslao,
45 i ko gleda mene, gleda onoga koji me je poslao.
46 Ja sam dosao na svet kao svetlost, da nijedan – koji veruje u mene – ne ostane u mraku.
47 I ako ko cuje moje reci i ne sacuva ih, necu mu ja suditi: jer nisam dosao da sudim svetu, nego da spasem svet.
48 Ko mene odbacuje i ne prima mojih reci, ima svoga sudiju; rec – koju sam izgovorio – ona ce mu suditi u poslednji dan.
49 Jer ja nisam govorio sam od sebe, nego Otac koji me je poslao, on mi je dao nalog sta da kazem i sta da govorim.
50 I znam da je njegova zapovest zivot vecni. Sto, dakle, ja govorim, govorim onako kako mi je govorio Otac.
13
1 Pred praznik Pashe Isus – znajuci da mu je dosao cas da predje iz ovoga sveta k Ocu – pokaza do kraja ljubav prema svojima, koje je ljubio na ovom svetu.
2 I prilikom vecere, kad je vec djavo ubacio misao u srce Jude Simonova, Iskariotskog, da ga izda,
3 znajuci da mu je Otac sve dao u ruke, da je od Boga izisao i da Bogu ide,
4 usta od vecere i skide gornju haljinu, uze ubrus i opasa se.
5 Zatim nasu vode u lavor, pa poce prati noge ucenicima i brisati ubrusom kojim je bio opasan.
6 Tako dodje do Simona Petra; a ovaj mu rece: Gospode, ti hoces da peres moje noge?
7 Odgovori Isus i rece mu: ti sad ne znas sta ja radim, ali ces posle razumeti.
8 Rece mu Petar: neces ti nikada oprati mojih nogu. Odgovori mu Isus: ako te ne operem, nemas udela sa mnom.
9 Rece mu Simon Petar: Gospode, operi mi ne samo noge, nego i ruke i glavu.
10 Rece mu Isus: okupanome treba oprati samo noge, posto je sav cist; i vi ste cisti, ali ne svi.
11 Znao je, naime, svoga izdajnika; zbog toga je rekao: niste svi cisti.
12 A kada im opra noge, uze svoju gornju haljinu i leze opet za trpezu, pa rece: razumete li sta sam vam ucinio?
13 Zovete me uciteljem i Gospodom, i dobro kazete, jer sam ja to.
14 Pa kad sam ja, Gospod i ucitelj, oprao noge vama, i vi ste duzni da perete noge jedan drugome;
15 jer vam dadoh primer da i vi cinite onako kako sam sam ja vama ucinio.
16 Zaista, zaista, kazem vam: sluga nije veci od svoga gospodara, niti je poslanik veci od onog koji ga je poslao.
17 Kad to znate, bicete blazeni – ako to cinite.
18 Ne govorim za sve vas; ja znam koje sam izabrao; nego treba da se ispuni pismo: "Koji jede moj hleb, podize svoju petu na mene".
19 Od sada vam govorim, pre no sto se zbude, da poverujete – kad se zbude – da sam to ja.
20 Zaista, zaista, kazem vam: ko prima onoga koga posaljem, mene prima, a ko prima mene, prima onoga koji je mene poslao.
21 Rekavsi to Isus se uzbudi u dusi, te posvedoci i rece: zaista, zaista, kazem vam da ce me jedan od vas izdati.
22 Tada se ucenici zgledahu medju sobom u nedoumici za koga govori.
23 A jedan od njegovih ucenika, koga je Isus ljubio, lezase za trpezom do Isusovih grudi;
24 tada namignu na njega Simon Petar i rece mu: reci o kom govori.
25 Tako se on nasloni na Isusove grudi i rece mu: Gospode, koji je to?
26 A Isus mu odgovori: onaj kome ja umocim zalogaj i dam mu. Tada umoci zalogaj, uze i dade Judi, sinu Simona Iskariotskog.
27 I posto je uzeo zalogaj, udje u njega satana. Isus mu pak rece: sto cinis – cini brze.
28 Ali niko od onih sto su lezali za trpezom nije razumeo, zasto mu je to rekao;
29 neki misljahu – kako je kod Jude bila blagajna – da mu Isus rece: kupi sta nam treba za praznik, ili da nesto da siromasima.
30 Tada Juda, uzevsi zalogaj, odmah izidje; a bila je noc.
31 A kad izidje, Isus rece: sad se proslavio Sin coveciji, i Bog se proslavio u njemu.
32 Ako se Bog proslavio u njemu, i Bog ce njega proslaviti u sebi, i odmah ce ga proslaviti.
33 Decice, jos sam malo s vama; trazicete me, i – kao sto rekoh Judejima: kuda ja idem vi ne mozete doci – i vama sada to kazem.
34 Dajem vam novu zapovest, da ljubite jedan drugoga, kao sto sam ja vas ljubio, da i vi ljubite jedan drugoga.
35 Po tom ce svi poznati da ste moji ucenici – ako budete imali ljubavi medju sobom.
36 Rece mu Simon Petar: Gospode, kuda ides? Odgovori mu Isus: kuda ja idem, ti sada ne mozes poci za mnom, ali ces posle ici za mnom.
37 Rece mu Petar: Gospode, zasto sad ne mogu da idem za tobom? Polozicu svoj zivot za tebe.
38 Isus odgovori: polozices svoj zivot za mene? Zaista, zaista, kazem ti, nece petao zapevati dok me se tri puta ne odreces.
14
1 Neka se ne uznemirava vase srce; verujte u Boga, i verujte u mene.
2 U domu moga Oca ima mnogo stanova; da nije tako, zar bih vam rekao: idem da vam pripremim mesto.
3 I kad odem i pripremim vam mesto, doci cu opet i uzecu vas k sebi, da i vi budete gde sam ja.
4 I znate put kuda ja idem.
5 Rece mu Toma: Gospode, ne znamo kuda ides; i kako mozemo da znamo taj put?
6 Rece mu Isus: ja sam put i istina i zivot; niko ne dolazi k Ocu – sem kroz mene.
7 Kad ste mene upoznali, upoznacete i moga Oca. Vec sad ga poznajete i videli ste ga.
8 Rece mu Filip: Gospode, pokazi nam Oca, i nama je dovoljno.
9 Rece mu Isus: toliko vremena sam s vama i nisi me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca; kako onda govoris: pokazi nam Oca?
10 Zar ne verujes da sam ja u Ocu i da je Otac u meni? Reci koje vam govorim ne govorim sam od sebe; Otac, koji ostaje u meni, on cini dela.
11 Verujte mi da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako pak ne, – verujte zbog samih dela.
12 Zaista, zaista, kazem vam, ko veruje u mene cinice dela koja ja cinim, cinice i veca od ovih, jer ja idem k Ocu;
13 i sto god zaistete u moje ime, to cu uciniti, da se proslavi Otac u Sinu.
14 Ako me sto zamolite u moje ime, ja cu uciniti.
15 Ako me ljubite, drzacete moje zapovesti.
16 I ja cu moliti Oca, pa ce vam dati drugog pomagaca-utesitelja da bude sa vama doveka,
17 Duha istine, koga svet ne moze da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato sto boravi kod vas i bice u vama.
18 Necu vas ostaviti sirotne, doci cu k vama.
19 Jos malo i svet me nece vise videti, a vi cete me videti, i zivecete zato sto ja zivim.
20 U onaj dan cete saznati da sam ja u svome Ocu, i vi u meni, i ja u vama.
21 Ko ima moje zapovesti i drzi ih, taj me ljubi; a ko ljubi mene, toga ce ljubiti moj Otac, i ja cu ga ljubiti, i pokazacu mu se.
22 Rece mu Juda, ne Iskariotski: Gospode, sta to bi da ces se pokazati nama a ne svetu?
23 Isus odgovori i rece mu: ako me ko ljubi, drzace moju rec, pa ce ga ljubiti moj Otac, i doci cemo k njemu, i nastanicemo se kod njega.
24 Ko me ne ljubi – ne drzi mojih reci; a rec koju slusate nije moja, nego Oca koji me je poslao.
25 Ovo sam vam govorio dok sam bio kod vas;
26 a pomagac-utesitelj, Duh Sveti koga ce Otac poslati u moje ime, on ce vas nauciti svemu i podsetice vas na sve sto sam vam rekao.
27 Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir. Ne dajem vam kao sto svet daje. Neka se ne uznemirava vase srce i neka ne strahuje.
28 Culi ste da sam vam rekao: idem i doci cu vam. Kad biste me ljubili, obradovali biste se sto idem Ocu, jer je Otac veci od mene.
29 I sad sam vam kazao, pre no sto se zbude, da poverujete kad se zbude.
30 Necu jos mnogo govoriti sa vama, jer dolazi vladar ovoga sveta, i na meni ne nalazi nista,
31 ali, da svet sazna da ja ljubim Oca, kao sto mi je naredio Otac, – tako cinim. Ustanite, hajdemo odavde.
15
1 Ja sam pravi cokot, a moj Otac je vinogradar.
2 Svaku lozu na meni – koja ne radja roda – on uklanja, i cisti svaku koja radja rod – da vise roda donosi.
3 Vi ste vec cisti zbog reci koju sam vam govorio.
4 Ostanite u meni i ja cu ostati u vama. Kao sto loza ne moze da donosi rod sama od sebe – ako ne ostane na cokotu – tako ne mozete ni vi, ako ne ostanete u meni.
5 Ja sam cokot, vi ste loze. Ko ostaje u meni, i ja u njemu, taj donosi mnogo roda, jer bez mene ne mozete nista ciniti.
6 Ako ko ne ostaje u meni, toga izbacuju kao lozu i susi se, – nju skupljaju, bacaju u vatru i spaljuju.
7 Ako ostanete u meni i moje reci ostanu u vama, istite sto god hocete, i bice vam.
8 Time se proslavio moj Otac, da donosite mnogo roda i da budete moji ucenici.
9 Kao sto je Otac ljubio mene, i ja sam ljubio vas; ostanite u mojoj ljubavi.
10 Ako uscuvate moje naredbe, ostacete u mojoj ljubavi, kao sto sam ja sacuvao naredbe svoga Oca, pa ostajem u njegovoj ljubavi.
11 Ovo sam vam govorio, da moja radost bude u vama i da se vasa radost ispuni.
12 Ovo je moja naredba: da ljubite jedan drugoga kao sto sam ja vas ljubio.
13 Niko nema vece ljubavi od ove: da neko polozi svoj zivot za svoje prijatelje.
14 Vi ste moji prijatelji – ako cinite sto vam ja nalazem.
15 Ne nazivam vas vise slugama, jer sluga ne zna sta njegov gospodar cini; a vas sam nazvao prijateljima, zato sto sam vam obznanio sve sto sam cuo od svoga Oca.
16 Niste vi izabrali mene, nego sam ja vas izabrao i postavio da vi idete i donosite rod, i da vas rod ostane, da vam da Otac sto god zaistete u moje ime.
17 Ovo vam nalazem, da ljubite jedan drugoga.
18 Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas.
19 Kad biste bili od ovoga sveta, svet bi ljubio svoje; ali kako niste od ovoga sveta, nego sam vas ja izabrao od sveta, zbog toga vas svet mrzi.
20 Secajte se reci koju sam vam rekao: sluga nije veci od svoga gospodara. Ako su gonili mene, gonice i vas; ako su moju rec odrzali, drzace i vasu.
21 Nego, sve ce vam ovo ciniti zbog moga imena, jer ne znaju onoga koji me je poslao.
22 Da nisam dosao i da im nisam rekao, ne bi imali greha; ovako nemaju izgovora za svoj greh.
23 Ko mrzi mene, mrzi i moga Oca.
24 Da nisam ucinio medju njima dela – kojih niko drugi ne ucini – ne bi imali greha; sada su pak gledali i mrzeli mene i moga Oca.
25 Nego, treba da se ispuni rec, zapisana u njihovim zakonu: "Omrznuse me ni za sta".
26 A kada dodje pomagac-utesitelj, koga cu vam poslati od Oca, Duh istine, koji od Oca ishodi, on ce svedociti za mene;
27 a i vi svedocite, jer ste sa mnom od pocetka.
16
1 Ovo sam vam kazao, da se ne sablaznite.
2 Iskljucice vas iz sinagoge; cak ce doci cas da ce svaki koji vas ubije pomisliti da Bogu sluzi.
3 I ovo ce (vam) ciniti zato sto nisu upoznali Oca – ni mene.
4 A ja sam vam ovo kazao, da se vi setite toga – kada dodje vreme toga – da sam vam kazao. Nisam vam ovo rekao od pocetka, zato sto sam bio sa vama.
5 A sada odlazim onome koji me je poslao, i niko od vas me ne pita: kuda ides?
6 Nego je zalost ispunila vase srce, zato sto sam vam to kazao.
7 Ali ja vam govorim istinu: dobro je za vas da ja odem. Jer ako ne odem, pomagac-utesitelj nece doci do vas; ako pak odem, poslacu vam ga.
8 I kada on dodje, dokazace svetu da ima greha, i pravednosti, i suda.
9 U pogledu greha – sto ne veruju u mene;
10 u pogledu pravednosti – sto odlazim Ocu i necete me vise videti;
11 u pogledu suda – sto je vladar ovoga sveta osudjen.
12 Imam jos mnogo da vam govorim, ali sada ne mozete da podnesete.
13 A kad on dodje, Duh istine, uputice vas u svu istinu; jer nece govoriti sam od sebe, nego ce govoriti ono sto slusa, i najavice vam sto ce doci.
14 On ce me proslaviti, jer ce uzeti od mojega i javiti vam.
15 Sve sto Otac ima – moje je: zbog toga rekoh da ce uzeti od mojega i vama javiti.
16 Jos malo, i necete me vise gledati, i opet malo, pa cete me videti.
17 A neki od njegovih ucenika rekose jedan drugom: sta je to sto nam govori: jos malo, i necete me gledati, i opet malo, pa cete me videti? i: ja odlazim Ocu?
18 Govorahu dalje: sta je to "malo" o kojem govori? Ne znamo sta govori.
19 Isus je razumeo da su hteli da ga pitaju i rece im: raspravljate medju sobom o onom sto vam rekoh: jos malo, i necete me gledati, i opet malo, pa cete me videti?
20 Zaista, zaista, kazem vam da cete plakati i tugovati, a svet ce se radovati; vi cete biti zalosni, ali ce se vasa zalost obratiti u radost.
21 Zena je zalosna kad radja, jer je dosao njen cas; no kad rodi dete, ne seca se vise muke – od radosti sto se rodio covek na svet.
22 Tako ste i vi sada zalosni; ali videcu vas opet, pa ce se vase srce radovati, i tu vasu radost ne moze vam niko uzeti.
23 I u onaj dan necete me pitati nista. Zaista, zaista, kazem vam, ako u moje ime zatrazite sto od Oca, dace vam.
24 Do sada niste nista trazili u moje ime: trazite i dobicete, da vasa radost bude potpuna.
25 Ovo sam vam govorio u pricama; doci ce cas kada vam necu vise govoriti u pricama, nego cu vam otvoreno govoriti o Ocu.
26 U onaj dan molicete u moje ime, i ne kazem vam da cu ja moliti Oca za vas;
27 sam Otac vas ljubi, zato sto ste me voleli i verovali da sam ja izisao od Boga.
28 Izisao sam od Oca i dosao sam na svet; sad ostavljam svet i opet idem Ocu.
29 Rekose njegovi ucenici: gle, sad govoris otvoreno, i ne govoris nikakve price.
30 Sad znamo da sve znas i nemas potrebe da te ko pita; po tome verujemo da si izisao od Boga.
31 Odgovori im Isus: sad verujete?
32 Evo, ide cas, i vec je dosao, da se razbegnete svaki na svoju stranu i mene ostavite sama; pa ipak nisam sam, zato sto je Otac sa mnom.
33 Ovo sam vam govorio da imate mir u meni. U svetu imate nevolju; ali budite hrabri – ja sam nadvladao svet.
17
1 Isus izgovori ovo, pa podize svoje oci k nebu i rece: Oce, dosao je cas; proslavi svoga Sina, da Sin proslavi tebe,
2 kao sto si mu dao vlast nad svakim covekom, da svemu – sto si mu dao – da vecni zivot.
3 A ovo je vecni zivot, da poznaju tebe, jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hrista koga si poslao.
4 Ja te proslavih na zemlji, svrsih delo koje si mi dao da ucinim;
5 a sada, Oce, proslavi ti mene – kod sebe – slavom koju sam imao kod tebe pre no sto je svet postao.
6 Objavio sam tvoje ime onim ljudima koje si mi dao od sveta. Tvoji su bili, i dao si ih meni, i odrzase tvoju rec.
7 Sad su saznali da je od tebe sve sto si mi dao;
8 dao sam im reci, koje si mi dao, te ih oni primise i saznase da sam zaista od tebe izisao, i poverovase da si me ti poslao.
9 Za njih se molim; ne molim se za svet, nego za one koje si mi dao, jer su tvoji,
10 i sve moje – tvoje je, i tvoje – moje, i proslavio sam se u njima.
11 I nisam vise na svetu, a oni su na svetu, ja idem k tebi. Oce sveti, sacuvaj ih u svoje ime, koje si mi dao, da budu jedno – kao sto smo mi.
12 Dok sam bio s njima, cuvao sam ih u tvoje ime, koje si mi dao, i sacuvao sam ih, i ni jedan od njih ne propade – sem sina propasti – da se ispuni Pismo.
13 A sada idem k tebi, te govorim ovo na svetu da imaju moju radost ispunjenu u sebi.
14 Dao sam im tvoju rec i svet ih omrznu, zato sto nisu od sveta – kao sto ni ja nisam od sveta.
15 Ne molim da ih uzmes sa sveta, nego da ih sacuvas od zla.
16 Oni nisu od sveta, kao sto ni ja nisam od sveta.
17 Posveti ih u istini; tvoja rec je istina.
18 Kao sto si ti mene poslao u svet, poslah i ja njih u svet;
19 za njih posvecujem samoga sebe, da i oni budu osveceni u istini.
20 Ali ne molim samo za ove, nego i za one koji na njihovu rec veruju u mene,
21 da svi budu jedno, kao sto si ti, Oce, u meni i ja u tebi, da i oni budu jedno u nama, kako bi svet poverovao da si me ti poslao.
22 Dao sam im slavu, koju si ti dao meni, da budu jedno kao sto smo mi jedno;
23 ja u njima, a ti u meni, da budu savrseno ujedinjeni, da zna svet da si me ti poslao, i da si ih ljubio kao sto si ljubio mene.
24 Oce, zelim da oni, koje si mi dao, budu sa mnom tamo gde sam ja, da gledaju moju slavu, koju si mi dao, zato sto si me ljubio pre stvorenja sveta.
25 Oce pravedni, svet te nije upoznao, a ja sam te upoznao, pa i ovi saznase da si me ti poslao.
26 I obznanio sam im tvoje ime i obznanicu, da ljubav, kojom si me ljubio, bude u njima i ja u njima.
18
1 Isus rece ovo i izidje sa svojim ucenicima preko potoka Kedrona, gde bese jedan vrt, u koji udje on i njegovi ucenici.
2 A za to mesto je znao i Juda, njegov izdajnik, jer se Isus cesto sastajao onde sa svojim ucenicima.
3 Tada Juda uze cetu i sluge od prvosvestenika i od fariseja, pa dodje onamo sa buktinjama, svetiljkama i oruzjem.
4 A Isus, znajuci sta ce se sve dogoditi s njim, istupi i rece im: koga trazite?
5 Odgovorise mu: Isusa Nazarecanina. Rece im Isus: ja sam. A sa njima je stajao i Juda, njegov izdajnik.
6 Kada im, dakle, rece: ja sam, ustuknuse i padose na zemlju.
7 Onda ih opet zapita: koga trazite? A oni rekose: Isusa Nazarecanina.
8 Odgovori Isus: kazao sam vam da sam ja; ako, dakle, mene trazite, pustite ove neka idu;
9 da se ispuni rec koju je rekao: nisam upropastio ni jednoga od onih koje si mi dao.
10 A Simon Petar je imao mac, poteze ga i udari prvosvestenikovog slugu, te mu odsece desno uho; a sluzi bese ime Malh.
11 Tada Isus rece Petru: stavi mac u korice; zar da ne pijem casu koju mi je dao Otac?
12 Na to ceta, zapovednik i judejske sluge uhvatise Isusa i svezase,
13 pa ga odvedose prvo Ani; on, naime, bese tast Kajafe, koji je bio prvosvestenik one godine.
14 A Kajafa je bio taj sto je posavetovao Judeje, da je bolje da jedan covek umre za narod.
15 Za Isusom su isli Simon Petar i jedan drugi ucenik. A taj ucenik je bio poznat prvosvesteniku, pa udje sa Isusom u prvosvestenikov dvor,
16 Petar je pak stajao napolju kod vrata. Tada izidje onaj drugi ucenik, prvosvestenikov poznanik, progovori s vratarkom, pa uvede Petra.
17 Sluzavka, vratarka, tada rece Petru: da nisi i ti jedan od ucenika ovoga coveka? On rece: nisam.
18 A sluge i sluzbenici stajahu, nalozise vatru, jer je bilo hladno, i grejahu se; i Petar je stajao sa njima i grejao se.
19 Tada prvosvestenik zapita Isusa za njegove ucenike i za njegovu nauku.
20 Odgovori mu Isus: ja sam govorio svetu javno; uvek sam ucio u sinagogi i u hramu, gde se skupljaju svi Judeji, i nista nisam govorio tajno.
21 Sto mene pitas? Pitaj one koji su culi sta sam im govorio; eto, oni znaju sta sam rekao.
22 Kada je on to rekao, jedan od prisutnih sluzbenika udari Isusa po obrazu i rece: tako odgovaras prvosvesteniku?
23 Isus mu odgovori: ako sam rdjavo kazao, dokazi da je rdjavo; a ako sam dobro kazao, sto me udaras?
24 Tada ga Ana svezana posla prvosvesteniku Kajafi.
25 A Simon Petar je stajao i grejao se. Uto mu rekose: da nisi i ti jedan od njegovih ucenika? On odrece i rece: nisam.
26 Rece jedan od prvosvestenikovih slugu, rodjak onoga sto mu Petar odsece uho: zar te nisam video u vrtu s njim?
27 No Petar opet odrece, i odmah petao zapeva.
28 Isusa pak povedose kod Kajafe u pretorijum; bilo je jutro; i oni ne udjose u pretorijum, da ne bi postali necisti, nego da mogu jesti Pashu.
29 Tada Pilat izidje napolje k njima i rece: kakvu tuzbu podnosite protiv ovoga coveka?
30 Odgovorise i rekose mu: kad on ne bi bio zlocinac, ne bismo ga predali tebi.
31 Na to im Pilat rece: uzmite ga vi i sudite mu po svom zakonu. Rekose mu Judeji: mi ne smemo nikoga da ubijemo;
32 – da se ispuni Isusova rec koju je rekao, nagovestavajuci kakvom ce smrcu umreti.
33 Zatim Pilat ponovo udje u pretorijum, pozva Isusa i rece mu: ti si car judejski?
34 Isus odgovori: govoris li to sam od sebe, ili ti drugi rekose za mene?
35 Odgovori Pilat: zar sam ja Judejin? Tvoj narod i prvosvestenici predadose te meni; sta si ucinio?
36 Isus odgovori: moje carstvo nije od ovoga sveta; kad bi moje carstvo bilo od ovoga sveta, moji vojnici bi se borili, da ne budem predan Judejima; ovako, moje carstvo nije odavde.
37 Na to mu rece Pilat: ipak si car? Isus odgovori: ti kazes da sam car. Ja sam se za to rodio, i za to dosao na svet, da posvedocim za istinu. Svaki – ko je od istine – slusa moj glas.
38 Rece mu Pilat: sta je istina? Rekavsi to opet izidje k Judejima i rece im: ja ne nalazim nikakve krivice na njemu.
39 A u vas je obicaj da vam o Pashi oslobodim jednoga; hocete li, dakle, da vam oslobodim cara judejskog? Tada opet povikase govoreci: ne ovoga, nego Varavu. A Varava je bio razbojnik.
19
1 Tada Pilat preuze Isusa i kazni ga sibanjem.
2 Vojnici pak opletose venac od trnja, stavise mu na glavu, ogrnuse mu purpurnu kabanicu,
3 te mu prilazahu i govorahu: zdravo, care judejski; i samarahu ga.
4 Zatim Pilat ponovo izidje i rece im: evo, izvodim vam ga, da znate da na njemu ne nalazim nikakve krivice.
5 A Isus izidje napolje noseci trnov venac i purpurnu kabanicu. I rece im Pilat: evo coveka.
6 No, kad ga prvosvestenici i njihovi sluzbenici videse, povikase govoreci: raspni, raspni. Rece im Pilat: uzmite ga vi i raspnite; ja ne nalazim na njemu krivice.
7 Odgovorise mu Judeji: mi imamo zakon i po tom zakonu on mora da umre, zato sto se sam proglasio za Sina Bozijeg.
8 A kada Pilat cu ovu rec, poboja se jos vise.
9 I udje opet u pretorijum, te rece Isusu: odakle si? No Isus mu ne dade odgovora.
10 Tada mu Pilat rece: sa mnom ne govoris? Zar ne znas da imam vlast da te oslobodim i da imam vlast da te raspnem?
11 Isus odgovori: ne bi ti imao nikakve vlasti nada mnom, da ti nije dano odozgo; zato je veci greh na onome koji me je predao tebi.
12 Otada je Pilat nastojao da ga oslobodi; no Judeji vikahu govoreci: ako oslobodis ovoga, nisi carev prijatelj; ko god se sam izdaje za cara – protivi se caru.
13 A kad Pilat cu ove reci, izvede Isusa i sede na sudijsku stolicu, na mestu koje se zove Litostrotos, a jevrejski Gavata.
14 A bese dan uoci Pashe, oko sestoga casa; i rece Judejima: evo, vasega cara.
15 No oni vikahu: uzmi, uzmi, raspni ga. Rece im Pilat: da raspnem vasega cara? Prvosvestenici odgovorise: mi nemamo cara sem cesara.
16 Tada im ga predade – da ga raspnu.
17 Tada preuzese Isusa; i on noseci svoj krst izidje na mesto zvano Lubanja, jevrejski Golgota,
18 gde ga raspese, i sa njim drugu dvojicu, s jedne i druge strane, a Isusa u sredini.
19 A Pilat napisa i natpis i postavi ga na krst; bese, naime, napisano : "Isus Nazarecanin, car judejski".
20 Ovaj natpis procitase mnogi Judeji jer je blizu grada bilo mesto gde je Isus raspet; a bilo je napisano jevrejski, latinski i grcki.
21 Tada judejski prvosvestenici rekose Pilatu: nemoj pisati: car judejski, nego da je on rekao: ja sam car judejski.
22 Pilat odgovori: sto sam napisao – napisao sam.
23 A vojnici, kad raspese Isusa, uzese njegove haljine i nacinise cetiri dela, svakom vojniku po deo, i donju haljinu. A donja haljina nije bila sivena, nego sva izatkana odozgo do dole.
24 Tada rekose medju sobom: da je ne cepamo, nego da bacimo kocku za nju, kome ce pripasti; da se ispuni Pismo (koje kaze): "Razdelise moje haljine medju sobom i bacise kocku za moje odelo". Vojnici to i ucinise.
25 A kod Isusova krsta stajahu njegova majka, i sestra njegove majke, Marija Klopina, i Marija Magdalina.
26 A Isus, videvsi majku i kraj nje ucenika koga je ljubio, rece majci: zeno, eto ti sina.
27 Zatim rece uceniku: eto ti majke. I od onoga casa uze je ucenik k sebi.
28 Posle toga Isus, znajuci da je vec sve svrseno, da bi se Pismo sasvim ispunilo, rece: zedan sam.
29 Jedan sud pun octa stajase tu; tada sundjer pun octa natakose na isopovu stabljiku i prinese njegovim ustima.
30 No Isus, kada primi ocat, rece: svrseno je, i prikloni glavu, te predade duh.
31 Judeji pak, kako je bio petak, da tela ne bi u subotu ostala na krstu – jer je ona subota bila veliki dan – zamolise Pilata da im se prebiju goleni, pa da ih skinu.
32 Tako dodjose vojnici i prebise goleni prvome i drugome, raspetom s njim;
33 a kad dodjose do Isusa i videse da je vec umro, ne prebise mu goleni,
34 nego mu jedan od vojnika probode kopljem rebra, i odmah potece krv i voda.
35 I ocevidac je to posvedocio, te je istinito njegovo svedocanstvo, i on zna da istinu govori – da i vi verujete.
36 Sve se ovo, naime, dogodilo, da se ispuni Pismo: "njegova kost se nece prelomiti".
37 I jos, drugo Pismo kaze: "Gledace onoga koga su proboli".
38 Posle toga Josif iz Arimateje, koji je bio Isusov ucenik, ali tajni – zbog straha od Judeja – zamoli Pilata da uzme Isusovo telo; i dopusti Pilat. Tako dodje i uze njegovo telo.
39 A dodje i Nikodim, koji mu je prvi put dosao nocu, te donese oko sto litara pomesane smirne i aloja.
40 Tada uzese Isusovo telo i obavise ga platnenim zavojima s mirisima – kako Judeji obicno sahranjuju.
41 A kod mesta, gde je bio raspet, bio je jedan vrt, i u vrtu nov grob u kom jos niko nije bio sahranjen.
42 Posto je ovaj grob bio blizu – zbog judejskog petka – sahranise tu Isusa.
20
1 A u prvi dan nedelje rano, dok je jos bio mrak, Marija Magdalina dodje na grob i vide da je kamen podignut sa groba.
2 Tada otrca i dodje Simonu Petru i drugom uceniku koga je Isus ljubio, te im rece: uzese Gospoda iz groba i ne znamo gde su ga metnuli.
3 A Petar i taj drugi ucenik izidjose i podjose prema grobu.
4 Obojica su, naime, trcali zajedno; ali je drugi ucenik trcao brze od Petra i prvi dosao do groba.
5 I nadnevsi se vide zavoje gde leze, ali ne udje.
6 Zatim stize i Simon Petar, koji je isao za njim, pa udje u grob; i vide platnene zavoje gde leze,
7 a ubrus, koji je bio na Isusovoj glavi, nije lezao sa zavojima, nego je bio posebno savijen na jednom mestu.
8 Tada udje i drugi ucenik, koji je prvi stigao na grob, pa vide i poverova.
9 Oni, naime, jos nisu razumeli Pismo, da on treba da vaskrsne iz mrtvih.
10 Tako ucenici opet odose kuci.
11 Marija je pak stajala napolju kod groba i plakala. I kako je plakala, nadnese se nad grob
12 i vide dva andjela kako sede u belim haljinama tamo gde je lezalo Isusovo telo, i to jedan celo glave a drugi kraj nogu.
13 I ovi joj rekose: zeno, sto places? Ona im rece: uklonise moga Gospoda i ne znam gde su ga stavili.
14 Rekavsi to obazre se natrag i vide Isusa kako stoji, ali nije znala da je to Isus.
15 Isus joj rece: zeno, sto places? Koga trazis? Misleci da je to vrtar, ona mu rece: gospodine, ako si ga ti odneo, reci mi gde si ga stavio, pa cu ga ja uzeti.
16 Rece joj Isus: Marija. Ona se osvrnu i rece mu jevrejski: ravuni, sto znaci: ucitelju.
17 Isus joj rece: ne dotici me, jer jos nisam otisao gore Ocu. Nego idi do moje brace i reci im: ja idem gore svome Ocu – i Ocu vasem, svome Bogu – i Bogu vasem.
18 Marija Magdalina dodje i javi ucenicima da je videla Gospoda i da joj je ovo rekao.
19 Onoga, dakle, prvoga dana nedelje uvece, kada su bila zatvorena vrata gde su bili ucenici, zbog straha od Judeja, dodje Isus, te stade na sredinu i rece im: mir vam.
20 Ovo rece i pokaza im ruke i rebra. Nato se ucenici obradovase sto su videli Gospoda.
21 Tada im Isus opet rece: mir vam. Kao sto je Otac poslao mene, i ja saljem vas.
22 Rekavsi to nadahnu ih i rece im: primite Duha Svetoga.
23 Kojima oprostite grehe – oprastaju im se; kojima zadrzite – zadrzani su.
24 A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne bese s njima kada je Isus dosao.
25 Stoga mu drugi ucenici rekose: videli smo Gospoda. No on im rece: ako ne vidim oziljak od klinova na njegovim rukama i ne stavim svoj prst u ranu od klinova, i ne stavim svoju ruku u njegova rebra, – necu poverovati.
26 I posle osam dana opet su njegovi ucenici bili unutra, a Toma sa njima. Vrata su bila zatvorena, Isus dodje, stade na sredinu i rece: mir vam.
27 Zatim rece Tomi: pruzi svoj prst ovde i vidi moje ruke, i pruzi svoju ruku, pa je stavi u moja rebra, i ne budi neveran – nego veran.
28 Toma odgovori i rece mu: Gospod moj i Bog moj.
29 Rece mu Isus: poverovao si zato sto si me video. Blazeni su koji ne videse – a poverovase.
30 I mnoga druga cuda ucini Isus pred ucenicima, koja nisu zapisana u ovoj knjizi;
31 a ova su zapisana da vi verujete da je Isus Hristos, Sin Boziji, i da verujuci imate zivot u njegovo ime.
21
1 Posle toga Isus se opet javio ucenicima na Tiverijadskom moru; javio se, naime, ovako:
2 Simon Petar i Toma, zvani Blizanac, Natanail iz Kane galilejske i Zevedejevi sinovi, i druga dvojica od njegovih ucenika, behu zajedno.
3 Rece im Simon Petar: idem da lovim ribu. Rekose mu: idemo i mi s tobom. Tako izidjose i udjose u camac, ali one noci ne uhvatise nista.
4 A kada je vec bilo jutro, Isus stade na obalu; ali ucenici nisu znali da je to Isus.
5 Rece im Isus: decice, imate li sta za jelo? Odgovorise mu: nemamo.
6 A on im rece: bacite mrezu s desne strane camca i naci cete. Na to oni bacise i nisu vise mogli da je vuku od mnostva riba.
7 Tada rece Petru onaj ucenik koga je Isus ljubio: to je Gospod. Simon Petar pak, cuvsi da je to Gospod, opasa se ogrtacem, jer bese go, i skoci u more.
8 A drugi ucenici dodjose camcem vukuci mrezu s ribom, jer ne behu daleko od kopna, nego oko dvesta lakata.
9 Kada pak izidjose na zemlju, videse postavljen zar, i ribu na njemu, i hleb.
10 Rece im Isus: donesite od riba sto ste sad uhvatili.
11 Na to Simon Petar udje u camac i izvuce na obalu mrezu punu velikih riba – sto pedeset i tri; iako ih je toliko bilo, mreza se ne pocepa.
12 Rece im Isus: dodjite, doruckujte. Ali nijedan od ucenika se nije usudio da ga ispita: ko si ti? – znajuci da je to Gospod.
13 Isus dodje i uze hleb, te dade njima, isto tako i ribu.
14 Ovo se vec treci put Isus javio ucenicima, posto je vaskrsao iz mrtvih.
15 A kada zavrsise dorucak, rece Isus Simonu Petru: Simone Jovanov, ljubis li me vise od ovih? Rece mu: da, Gospode, ti znas da te volim. Rece mu: napasaj moje jaganjce.
16 Rece mu opet, po drugi put: Simone Jovanov, ljubis li me? Rece mu: da, Gospode, ti znas da te volim. Rece mu: cuvaj moje ovce.
17 Rece mu po treci put: Simone Jovanov, volis li me? Petar se razalosti sto mu po treci put rece: volis
li me? I rece mu: Gospode, ti znas sve, ti znas da te volim. Rece mu Isus. Napasaj moje ovce.
18 Zaista, zaista, kazem ti, kad si bio mladji, opasivao si se sam i isao si kuda si hteo; no kad ostaris, rasirices svoje ruke, pa cete drugi opasati i odvesti kuda neces.
19 A ovo je rekao, nagovestavajuci kakvom ce smrcu proslaviti Boga. I kad mu to kaza, rece mu: hajde za mnom.
20 Petar se obazre i vide kako za njima ide ucenik koga je Isus ljubio, koji se na veceri naslonio na Isusove grudi i rekao: Gospode, ko je tvoj izdajnik?
21 Videvsi ovoga Petar rece Isusu: Gospode, a sta ce ovaj?
22 Rece mu Isus: ako hocu da on ostane dok ne dodjem, sta je tebi do toga? Ti podji za mnom.
23 Tako se rasiri ova rec medju bracom, da onaj ucenik nece umreti; no, Isus mu nije rekao da nece umreti, nego: ako hocu da on ostane dok ne dodjem, sta je tebi do toga?
24 Ovo je ucenik koji svedoci za ovo i koji je napisao ovo, i znamo da je njegovo svedocanstvo istinito.
25 A ima i mnogo cega drugog, sto Isus ucini, koje – kad bi se zapisalo jedno po jedno – mislim da napisane knjige ne bi stale ni u sami svet.